Dejmon Hil – put do titule šampiona

damon-hill-graham-hill-622367

7. novembra 1993. na Velikoj nagradi Australije, Dejmon Hil, svetski šampion 1996. godine, deseti put se popeo na podijum.

Dejmon, sin Grejema Hila, osvajača titule šampionata Formule 1, 1962. i 1968. godine, jedini je sin svetskog šampiona koji je ponovio očev uspeh. Međutim, i pored slavnog imena, njegov put do trona bio je neizvestan, trnovit i pun prepreka.

Veoma često bio je potcenjivan, najviše zbog urođene skromnosti i do tada ne baš brilijantne karijere koju je započeo u poznim godinama, a imao je punih 30 kada je ušao u Formulu 1. Dejmon je ipak, zahvaljujući velikoj upornosti, došao do titule tri godine kasnije od pomenutog osvajanja podijuma. Godinama pre toga, nastupao je na moto trkama tako što je sam činio ekipu – kao finansijer, vozač i mehaničar.

Kad je potpisao za Vilijams, izjavio je: „Neki ljudi misle da sam se našao ovde samo zbog osmeha i poznatog prezimena. Nije tako. Mnogo puta u karijeri bio sam odbačen. Činjenica da sam u Viljamsu potvrda je moje rešenosti da uspem.“

Rivalitet sa Šumaherom

Veliku nagradu Australije, poslednju trku sezone 1993, tog 7. novembra obeležila su dva bitna događaja: odlazak u vozačku penziju četvorostrukog šampiona Alena Prosta, člana Vilijamsove ekipe, i dolazak na njegovo mesto Aertona Sene, do tada vozača Meklarena. Ono što se na kraju trke nije ni naslućivalo, bila je najava izuzetno uspešne karijere Mihaela Šumahera.

Jedno veliko rivalstvo, između Prosta i Sene, bilo je okončano. Sena, što do tada niko nije očekivao, pružio je ruku Prostu i povukao ga na pobednički podijum, pored sebe. Povukao je i Dejmona, svog budućeg timskog kolegu u Viljamsu.

Drugo veliko rivalstvo, mada možda samo u najavi, tek je otpočelo. Rivalstvo između Mihaela Šumahera i Dejmona Hila.

Obojica su u Formulu 1 ušli dve godine ranije, 1991. Šumaher prvo u Džordan, kao privremena zamena za Bernara Gašoa, a odmah potom u Beneton. Dejmon Hil, kao test vozač Vilijamsa, nastupio je i na nekoliko trka za nekada slavni Brabam. Međutim, u nekonkuretnom automobilu propadajućeg tima kome je to bila poslednja sezona, nije bilo rezultata.

Rivalitet Vilijamsa i Benetona

Sledeće, 1994. godine, FIA je uvela niz promena, zabranjujući tehnička pomagala vozaču – aktivno ogibljenje, elektroniku za kontrolu vuče i lakše startovanje i ABS (sistem protiv blokiranja točkova pri kočenju).

Vilijamsov tim sa Edrianom Njuiem kao konstruktorom bio je u pogledu pomenutih tehnologija znatno ispred ostalih i do tada se uglavnom oslanjao na njihovu primenu. Važećim pravilnikom novi Vilijamsov bolid, FW16, oslabljen zabranom korišćenja elektronike koja mu je davala prednost, postao je manje konkurentan od prethodnika FW15. Ipak, uz vozačku liniju Sena-Hil, i dalje je predstavljao favorita.

Na drugoj strani, u Benetonu, tehnički deo ekipe činili su Ros Bron, Rori Birn i Nikolas Tombazis, čuvena trojka koja će zajedno sa Mihaelom Šumaherom i Žanom Todom nekoliko godina kasnije od Ferarija stvoriti nepobedivu ekipu dugi niz sezona.

Ni njima u početku nije išlo sve po planu. Nekoliko godina kasnije, Šumaher se jednom prilikom osvrnuo na to doba, izjavivši kako je Beneton B194 „u stvari bio težak za upravljanje i imao nemiran zadnji kraj“. Bilo kako bilo, 1994. godine sa Šumaherom za volanom automobil je predstavljao strah i trepet konkurenciji.

Senina smrt

Početak sezone bio je katastrofalan za Vilijams. Prve dve trke Sena i pored osvojene pol-pozicije nije završio. Treća, takođe uz start sa prvog mesta, završila se kobno po njega. Poginuo je prethodno udarivši u zid.

Od tog trenutka, ostala su samo dva prava pretendenta za osvajanje titule šampiona, Mihael Šumaher u Benetonu i Dejmon Hil za volanom Vilijamsa.

U nedavno objavljenoj autobiografskoj knjizi „Posmatrajući točkove“ Hil je analizirao nesreću koja izgleda nikada do kraja neće biti razjašnjena. On veruje da se ništa nije polomilo na automobilu, već da je za izletanje i udarac u zid zaslužna kombinacija faktora.

Izražena talasasta podloga staze, smanjen pritisak u gumama usled nekoliko krugova provedenih iza vozila bezbednosti i Senina nepokolebljiva rešenost da bude ispred Šumahera koja je, kako Hil kaže, bila podstaknuta sumnjom da Mihael nepošteno vozi, doveli su do tragičnog događaja.

Šumaher, prepreka na putu do uspeha

Određena količina sumnje nije zaobišla ni Hila koji je posledice Šumaherove vožnje osetio i na svojoj koži. Hil i Šumaher su ne samo te, već i naredne sezone više puta učestvovali u obostranom sudaru. Pred poslednju trku 1994. godine u Australiji, Šumaher se u generalnom plasmanu nalazio na samo bod ispred Hila.

Međutim, Šumaher je u Edelejdu u 36-om krugu izazvao sudar kojim je obojicu izbacio iz bodova u trci.  Da li je bilo namerno ili ne, mišljenja su podeljena, ali epilog je poznat. Mihael Šumaher je tada osvojio prvu od svojih sedam titula, a Dejmon Hil je morao da sačeka još dve sezone da bi konačno, sa punih 36 godina došao do svoje jedine.

Naime, 1996. godine Šumaher je prešao u Ferari, koji je tek počeo da gradi tim. U Vilijams je stigao Žak Vilnev, sin Žila Vilneva, čuvenog Ferarijevog vozača.

Dejmon je 8 puta pobedio, 2 puta bio drugi, uz još jedno četvrto i jedno peto mesto i 4 nezavršene trke. To je bilo i više nego dovoljno za osvajanje titule sa 19 bodova prednosti u odnosu na drugoplasiranog Vilneva, odnosno dva puta više, dakle 38 bodova, ispred trećeplasiranog Šumahera.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *