Ferari Tipo 500

800px-L'evoluzione_dell'automobile_Ferrari_500_F-2

Ovih dana je kompanija Repukom koja se bavi analizom ponašanja sportske publike objavila listu od 10 aktivnih vozača Formule 1 sa najvećim marketinškim potencijalom.

Lista je sačinjena tako što su slučajnim uzorkom anketirani stanovnici zemalja iz koje potiču vozači.

Prvo mesto je zauzeo Fernando Alonso, sledi Felipe Masa, treći na listi je Sebastijan Fetel, a trenutni šampion Luis Hamilton je tek četvrti.

Tako izgleda da je više Španaca čulo za Alonsa ili Brazilaca za Masu, nego Nemaca za Fetela, odnosno Britanaca za Hamiltona. Ipak, valjda Repukomovi marketinški stručnjaci znaju šta rade, kada su u tom poslu već više od tri decenije, bar kako sami tvrde.

Ne ulazeći u verodostojnost liste zbog načina anketiranja, ne mogu a da ne primetim sledeće – prva tri mesta zauzimaju tri vozača Ferarija, dva bivša i jedan sadašnji.

Kao što znamo, Ferarijev trkački tim je magnet za publiku. I ne samo trkački tim.

Ferari kao prestižna marka luksuznih sportskih automobila je san mnogih, ali java samo nekolicine sa dubokim džepom.

Recimo, Porše je pojam skupog sportskog automobila, ali košta nekoliko puta manje, obično ima upola manju snagu motora, nema toliko luksuznu opremu i, naravno, proizvodi se u većim serijama.

E, ako je neki automobil udario temelje Ferarijevoj svetskoj slavi proizvođača sportskih i trkačkih automobila, onda je to svakako Ferari Tipo 500.

Ferrari_500_F2_front-left_Donington_Grand_Prix_Collection

Dve godine posle uvođenja Svetskog šampionata vozača do tada voženog u najvišoj klasi, Formuli 1, FIA je 1952. godine odlučila da se te i naredne, 1953. godine za Šampionat boduju Velike nagrade u kategoriji Formule 2.

Tome je doprinela veoma slaba konkurencija proizvođača automobila Formule 1, najviše kao rezultat povlačenja Alfa Romea iz takmičenja.

Ferari je imao spreman odgovor. Naš poznanik iz članka o Alfeti, Inđenjere Lampredi je konstruisao jednostavan, mali i lagan automobil, ali savršen za svoju klasu.

Iako je zapremina motora za Formulu 2 tada postavljena na 2000 kubika, što bi po nepisanom pravilu značilo bar šest ili osam cilindara, Aurelio Lampredi je uspeo da nagovori Enca Ferarija da finansira konstruisanje četvorocilindričnog motora.

Naveo je da će takav motor biti lakši i pouzdaniji, kao i da će mu potrošnja biti manja. Bio je u pravu. Opet.

Novi četvorocilindrični Ferarijev motor imao je četiri Veberova karburatora i pri 7500 obrtaja u minutu postizao u početku 165 konjskih snaga, a kasnije i svih 185.

Motor je smestio iza prednje osovine, ispred vozača, skoro u sredini automobila. Time je postigao odličan raspored težine, zapravo, ionako nisko težište, postavljeno je gotovo idealno i po dužini.

Između vozačevih nogu koje su se praktično nalazile u dva tunela smeštena je četvorostepena menjačka kutija, a vozač je kočio pomoću hidrauličnih doboš kočnica. Rezervoar sa gorivom je postavljen iza vozača.

1952-Ferrari-500-F2-5

Šasija u obliku merdevina sastojala se od zavarenih čeličnih cevi. Vešanje se sastojalo od po dva trouglasta ramena i lisnate opruge napred, a pozadi De Dionove osovine i polueliptične lisnate opruge.

Cev auspuh se prostirala od motora, duž leve strane sve do kraja automobila. Da se ne bi ispekao, vozač je morao da pazi gde mu se nalazi lakat. Kasnije je postavljeno nešto kao branik, kako bi se sprečile moguće opekotine.

Brz, upravljiv i stabilan, Ferari Tipo 500 je za dve godine nastupanja (1952. i 1953.) postavio rekord koji je oboren tek 35 godina kasnije.

Naime, Alberto Askari, vozeći Ferari 500 i osvojivši dva svetska šampionata, napravio je neprekidni niz od 9 pobeda.

Tek 1988. godine, Meklaren MP4/4 je sa Senom i Prostom za volanom uspeo da načini niz od 10 pobeda za redom.

Ferari 500, kao jedna od ikona Formule 1, uzeo je učešće i na drugim trkama koje se nisu bodovale za Šampionat. Šest automobila sa različitim vozačima nastupalo je u 33 trke, a odnelo pobedu u 30.

Ipak, vraćanjem Šampionata pod pravila Formule 1 1954. godine, koncepcija Ferarija 500 i pored modernizovanja (Ferari Tipo 625) nije mogla da izdrži konkurenciju Maseratija 250F, a naročito Mercedesa W196.

Ferari Tipo 500 je poslat u zasluženu penziju, ali je od Ferarija načinio legendu.

Ferrari-500-F2_3

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *