Džon Sartiz, jedini svetski šampion u motociklizmu i Formuli 1

Ako bih naveo grupu od četiri britanska vozača – Stirling Mos, Džek Brabam, Džon Sartiz, Džeki Stjuart – i pitao ko od njih ne pripada toj grupi, verovatno biste rekli: Stirling Mos. On njih četvorice, on jedini nije bio svetski šampion, a ime mu počinje različitim slovom.

Međutim, pravi odgovor u ovom slučaju je: Džon Sartiz. Preostala trojica su od strane britanske kraljice dobili titulu Ser (vitez), kojom takođe može da se pohvali i Frenk Vilijams. Samo je Džon Sartiz, iz nepoznatih razloga, zaobiđen.

JohnSurtees

Karijera

Džon Sartiz, jedini svetski šampion u motociklizmu i Formuli 1, danas slavi osamdeseti rođendan (rođen je 11. februara 1934. godine), a ove godine se navršava jubilarnih 50 godina od njegovog osvajanja šampionata Formule 1.

Kao što Mos, jedan od najboljih vozača tog vremena, uprkos 25 pobeda u godinama kada je nastupalo 70 i više vozača u svega desetak trka po sezoni, nikada nije postao svetski šampion (bio je tri puta vicešampion – 1955,  1956. i 1957. godine iza Fanđa, ali i 1958. sa samo jednim bodom zaostatka iza Majka Hotorna), tako ni Sartiz nije u potpunosti osvojio onoliko koliko je, ako uzmemo u obzir njegov talenat i posvećenost, zaista mogao.

Sartiz posle pet osvojenih titula u motociklizmu (1958. i 1959. u klasi do 350 ccm, a 1956, 1958. i 1959. u klasi do 500 ccm), 1960. godine počinje paralelno da učestvuje u trkama na četiri točka.

U martu 1960. godine vozi svoju prvu trku u Formuli Junior Kuper. U kvalifikacijama osvaja pol poziciju, a u trci drugo mesto, iza Džima Klarka, budućeg dvostrukog šampiona Formule 1 (1963. i 1965. godine).

Tri meseca kasnije, u julu 1960. godine, učestvuje u Formuli 1 u Silverstonu (to mu je druga trka u Formuli 1, posle debitovanje u Monaku) i osvaja drugo mesto, iza Džeka Brabama, svetskog prvaka koji tada brani titulu i osvaja novu. (Brabam je trostruki svetski šampion – 1959, 1960. i 1966.)

Mesec dana kasnije, u Portugaliji osvaja pol poziciju ispred Mosa (tada takođe u Lotusu). Vodi u trci, ali odustaje zbog kvara hladnjaka.

Te 1960. godine osvaja još dve titule u motociklizmu, u klasi do 350 ccm i 500 ccm, a nakon toga, sledeće godine, potpuno se posvećuje trkama Formule 1.

Fasciniran Sartizovim nastupima, legendarni konstruktor i vlasnik Lotusa, Kolin Čepmen, nudi mu status prvog vozača. Ipak, Čepmen pravi grešku time što mu ostavlja mogućnost izbora timskog kolege. Sartiz bira Klarka, a to se nikako ne dopada Inesu Ajerlendu, koji povodom toga nastupa agresivno i omalovažavajući.

Sartiz, ne želeći da bude uzrok „zle krvi“ u Lotusu, odustaje od aranžmana i od sledeće, 1961. godine, nastupa za Kuper. Međutim, Kuper te godine brzinom ne može da se suprostavi Ferariju i Lotusu, pa čak ni Poršeu na trećem mestu.

Sledeće godine (1962.), Sartiz vozi za Lolu, ali osim dva podijuma, ne uspeva da napravi bolji rezultat, jer su BRM i Lotus neprikosnoveni.

Dolazi 1963. godina u kojoj takođe vladaju Lotus i BRM. Sartiz vozi za Ferari i uspeva da dođe do prve pobede i još četiri podijuma.

I konačno, 1964. sa svojih 30 godina, Sartiz vozeći Ferari osvaja titulu šampiona Formule 1, uz četiri odustajanja, dve pobede, tri druga i jednim trećim mestom, na ukupno 10 trka.

Naredne godine, (1965.) doživljava težak udes na testiranju Lole u Can-Am seriji, ali se ipak oporavlja i vraća u kokpit Ferarija.

Međutim, zbog trzavica između njega i Ferarijevog direktora Eugenija Dragonija, Sartiz 1966. napušta Ferari i ponovo vozi za Kuper, da bi sledeće, 1967. godine, prešao u Hondu, gde ostaje i naredne, 1968. godine.

1969. vozi za BRM, a 1970 formira sopstveni tim. Ipak tim ne opstaje, već se 1978. godine gasi.

Sudbina

Džon Sartiz, jedini svetski šampion na dva i četiri točka, imao je priliku da više puta gleda smrti u oči i ipak doživi duboku starost.

Na žalost, to ne možemo reći za njegovog sina, Henrija Sartiza, koji je sa nepunih 19 godina poginuo u Brands Heču, na trci Formule 2, 19. jula 2009.

Mladić je imao nesreću da ga pravo u glavu pogodi točak koji se otkinuo sa automobila ispred njega. (Nešto slično se dogodilo i Masi, nepunih nedelju dana kasnije, ali je tada udarac koji je primio od strane otkinutog dela bolida bio znatno manje snage).

I pored toga što je spasilačka služba pravovremeno reagovala, a nesrećni mladić odmah prebačen helikopterom u bolnicu, lekari su konstatovali moždanu smrt, koja je verovatno nastupila u trenutku udara.

Ipak, roditelji, Džon i majka Džejn Sartiz, složili su se da Henri donira organe i time omogući da petoro ljudi nastavi život.

Međutim, nisu stali na tome. Osnovali su Fondaciju Henrija Sartiza u nameri da pruže pomoć ljudima sa moždanim ili fizičkim povredama, izazvanim nesrećnim slučajem.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *