Niki Lauda, trostruki svetski šampion

Niki Lauda, trostruki svetski šampion Formule 1, danas slavi šezdeset i peti rođendan.

Pre 30 godina, 9. septembra 1984. godine, vozeći Meklaren MP4-2 sa Poršeovim turbo motorom, postigao je svoju dvadeset i četvrtu, od ukupno 25 pobeda. Iste godine je osvojio treću titulu, sa samo pola boda prednosti ispred klupskog kolege, budućeg četvorostrukog šampiona Alana Prosta, koji će naredne, 1985. godine, postati svetski šampion po prvi put.

Andreas Nikolaus Lauda, kako je Laudi pravo ime, rođen je 22. februara 1949. u dobrostojećoj austrijskoj porodici. Iako je solidno materijalno stanje za većinu vozača veliki plus, Laudi to u početku nije pomoglo, jer se roditelji nisu slagali sa njegovim izborom životnog poziva.

Početak uspešne karijere

Niki Lauda na početku karijere učestvuje u trkama formule Folksvagen, koju su svojevremeno, od šampiona Formule 1, vozili Emerson Fitipaldi i Keke Rozberg, otac Nika Rozberga.

Krajem šezdesetih godina prošlog veka automoto sport je u procvatu, a trke na beogradskom Ušću se boduju za Kup Evrope. Odlično posećena i relativno dobro organizovana trka, mada na stazi nedovoljno bezbednoj za gledaoce, Velika nagrada Beograda je održana tri puta za redom: 1967, 1968. i 1969. godine. Poslednje, 1969, učestvovao je i Lauda. Tada se kao vodeći okrenuo na stazi, izgubio prvu poziciju, i na kraju osvojio drugo mesto.

Lauda u Formulu 1 ulazi 1971. godine vozeći samo jednu trku (VN Austrije) za STP March Racing Team. Trku ne završava, već odustaje u sedamnaestom krugu.

Sledeće, 1972. godine takođe vozi za STP March Racing Team. Učestvuje na 12 od ukupno 13 trka, a najbolji rezultat koji postiže je sedmo mesto na Velikoj nagradi Južne Afrike.

U to vreme, konkurencija među vozačima je žestoka. Učestvuju legende: Grejem Hil (šampion 1962. i 1968.), inače otac Dejmona Hila, Džon Sartiz (1964.), Deni Hjulm (1967.), Džeki Stjuart (3 titule: 1969, 1971. i 1973.), Emerson Fitipaldi (1972. i 1974.),  Džodi Šekter (1979.), zatim Džeki Iks, Roni Peterson, Klej Regaconi, Karlos Rojteman …

Naredne sezone, 1973, Lauda vozeći BRM dolazi do prvih bodova. Učestvuje na 14 od 15 trka (nije vozio na domaćoj trci, VN Austrije) i uspeva da osvoji peto mesto u Belgiji (Spa). Međutim, te godine u Formulu 1 ulazi Džejms Hant, koji mu postaje prijatelj, ali i veliki rival na stazi.

Svetski šampion

1974. godinu Niki Lauda u Ferariju završava na četvrtom mestu u generalnom plasmanu (iza Fitipaldija, Regaconija i Šektera), osvojivši  2 prva, 3 druga i 1 peto mesto.

Konačno, 1975. godine, vozeći Ferrari 312T i pobedivši na pet trka, ubedljivo osvaja svoju prvu titulu. Iza njega su Fitipaldi, Rojteman i Hant na četvrtom mestu.

Lauda1975

Kada se priča o Laudi i njegovom učešću u Formuli 1, neizostavno se kao tema nameću rivalitet sa Hantom i strahovita nesreća  1976. godine koju je jedva preživeo. Prošlog leta je u bioskopima prikazivan film Raš (Rush), jedan od retkih holivudskih filmova o Formuli 1, u kojim su relativno veodostojno prikazani togađaji te sezone (drugi takav uspešan film je o Seni).

Nesreća

Dakle, te 1976. godine posle prvih 9 od ukupno 16 trka, Lauda ima pet pobeda, a Hant samo dve. (Ostale dve osvajaju Regaconi i Šekter).

Stanje na tabeli je takvo da niko ne sumnja u to da će Lauda osvojiti drugu titulu za redom. Ima 61 bod, Šekter 30, Hant 26.

I onda na red dolazi fatalna trka u u Nemačkoj, na stazi Nirburgring. Lauda gubi kontrolu, Ferari udara u bankinu i počinje da gori. Da nesreća bude kompletna, kaciga delimično spada i Laudino lice je izloženo plamenu.

Nekoliko vozača priskače u pomoć, a Gaj Edvards uspeva da ga izvuče iz kokpita. Lauda je u prvom trenutku svestan, ali u bolnici pada u komu.

Doktori su zabrinuti jer Lauda ima opekotine I i III stepena (polovina lica mu je izgorela), jagodična kost polomljena, a ono što ih najviše brine, je stanje pluća i grla zbog udisanja toksičnih gasova oslobođenih prilikom sagorevanja plastičnih delova bolida.

Međutim i pored toga, samo šest nedelja kasnije, Lauda se vraća na stazu. Pored nezavršene trke u Nirburgringu, propušta dve trke. Za to vreme Hant osvaja 21 bod (dve pobede i jedno četvrto mesto) i približava mu se na 14 bodova zaostatka.

U poslednje četiri trke, Lauda osvaja jedno treće i jedno četvrto mesto, a Hant dve pobede i treće mesto, u poslednjoj trci u Japanu. Upravo pred trku u Japanu, zbog veoma loših uslova za vožnju („provala oblaka“), većina vozača ne želi da učestvuje.

Lauda startuje, ali kasnije se ipak povlači rečima: „moj život je važniji od titule“.To se ne dopada Italijanima koji ga proglašavaju kukavicom. Hant stiže na cilj treći i osvaja 4 boda. Dovoljno za titulu, sa jednim bodom prednosti ispred Laude.

Kraj vozačke karijere

Međutim, Lauda sledeće, 1977. godine, ubedljivo osvaja drugu titulu, ispred Džodija Šektera. Zbog narušenih odnosa sa timom, odlazi u Brabam (tada vlasništvo Bernija Eklestona) gde ostaje naredne dve godine.

1978. godinu završava na četvrtom mestu sa dve pobede, a 1979. osvaja samo četiri boda i posle toga napušta Formulu 1 da bi se posvetio formiranju sopstvene aviokompanije „Lauda Air“ u kojoj će biti jedan od pilota.

Ipak, 1982. vraća se u Formulu 1, ovog puta za volan Meklarena. 1984. osvaja treću titulu, a 1985.  ponovo povlači.

Međutim, ne napušta Formulu 1 u potpunosti, već  preuzima ulogu savetnika u Ferariju, zatim šefa tima u Jaguaru, da bi trenutno obavljao funkciju „neizvršnog predsednika“u Mercedesu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *