Velika nagrada Španije 2016: manji poraz Mercedesa, veliki Ferarija, Ferštapen najmlađi osvajač

 

MaxVerstappen2Maks Ferštapen, vunderkind star 18 godina i 228 dana, popeo se na najviši stepenik podijuma po okončanoj današnjoj Velikoj nagradi Španije.

Ako izjavim kako to nije samo njegova zasluga, očekujem da ću biti zasut drvljem i kamenjem. Jer, ruku na srce, Ferštapen je vozio odlično i pokazao zrelost koju često ne možemo da vidimo ni kod starijih vozača, sa većim brojem startova u Formuli 1 od njega – ukupno 24.

Ipak, ono što je dovelo do toga da ovaj mladi Holanđanin trijumfuje u svojoj drugoj sezoni, a prvoj trci za novi tim, Red Bul, u kome se obreo praktično preko noći, uglavnom je splet okolnosti koje su mu išle na ruku.

Očekivanja pred trku

U kvalifikacijama u subotu kao što se i očekivalo, dva su Mercedesa osvojila prvi startni red: Luis Hamilton pol-poziciju, a Niko Rozberg, drugo najbolje vreme. Međutim, neočekivano su podbacili vozači Ferarija.

Ispred Kimija Raikonena tek na petom i Sebastijana Fetela na šestom mestu, plasirao se Red Bulov dvojac – Danijel Rikardo, treći, a Maks Ferštapen, četvrti.

Nasuprot sve do skoro očekivanom Ferarijevom smanjenju zaostatka za Mercedesom, juče se moglo nazreti da to ipak neće biti tako. Red Bul je pokazao da je bliži nemačkom timu, preskočivši Ferari u veoma kratkom vremenskom periodu.

Staza Katalunja duga 4.655 m, gde se odigrala Velika nagrada Španije 2016, danas po 57. put, odlikuje se takvom konfiguracijom da se komotno može tvrditi kako je na njoj preticanje prava retkost. Relativno uska staza sa 16 krivina i nedovoljno dugim pravcem za postizanje maksimalne brzine, ne dozvoljava bolidima sa najsnažnijim motorom, a to su svakako Mercedesi, pa donekle i Ferari, da se iskažu u potpunosti.

Umesto krajnje brzine, na ovoj stazi do izražaja više dolazi sila prianjanja (tzv. daunfors) što je već dugi niz godina prepoznatljiva karakteristika Red Bulovih bolida i pu čemu su gotovo neprikosnoveni. Ipak, ne može se reći da Mercedes i Ferari drastično zaostaju u tom pogledu.

Prema tome, prednost na ovoj stazi trebalo je da ima tim sa najboljim paketom, dakle kombinacijom sirove snage motora, voznih karakteristika bolida, uz, naravno, umešnost vozača i onoga što je na kraju presudilo – dobrih strateških odluka od strane tima u toku trke.

Uz sve nabrojano, često i faktor sreće ima zapaženu ulogu time što prebaci ravnotežu na vagi sa jednog na drugi tas.

Sreća ili ne?

Ekipa Mercedesa ovog puta nije imala sreće. Mada, kad bolje razmislim, to se ipak ne bi moglo nazvati nedostatkom sreće i pored činjenice da su već posle trećeg kruga ispala iz trke oba, do tada vodeća, bolida.

Rozberg je sa drugog mesta odlično startovao i uspeo da se probije ispred Hamiltona posle samo nekoliko stotina metara, što se, ove godine pomalo opuštenom trostrukom svetskom šampionu, ni malo nije dopalo.

Frustriran rezultatima u prethodne četiri trke u kojima je njegov timski kolega, inače već treću godinu za redom jedini ozbiljni konkurent za titulu, sva četiri puta trijumfovao, upotrebio je „banzai“ manevar, u stilu nekadašnjeg vozača Zaubera, Japanca Kamuija Kobajašija. Probao je da prođe ispred Rozberga uskim delom staze uz desnu ivicu. Međutim, Rozberg je na vreme zatvorio taj prostor i Hamiltonu nije preostalo drugo, osim da siđe sa staze.

Vozeći tako parelelno sa Rozbergom po goloj zemlji sa malo trave, naleteo je na neku džombu i izgubio kontrolu nad bolidom, otkinuvši pri tome prednji točak svog Mercedesa. Automobil se rotirao oko svoje ose i nekontrolisano otklizao na stazu, udarivši pravo u Rozberga koji, ama baš ništa nije mogao da uradi kako bi izbegao sudar.

Naravno da su oba vozača bila besna. Ali, mnogo više ljut bio je Mercedesov menadžment. Niki Lauda, bivši trostruki svetski šampion i jedan od direktora Mercedesovog trkačkog tima, bio je veoma oštar, izjavivši za medije kako je Hamilton napravio neverovatno glup potez.

Šta je presudilo?

Eliminacijom favorita nastala je borba Ferarija i Red Bula za sva tri mesta na podijumu. Rikardo i Fetel su se većim delom trke borii za prvo, a Ferštapen i Raikonen, za treće mesto. A onda se umešala strategija prilkom promene guma.

U Ferariju su sve vreme gledali šta rade u Red Bulu prilagođavajući poteze prema vodećem Rikardu, sve u nameri da se Fetel nađe ispred njega. I uspeli su u tome.

Fetel je pri trećoj promeni guma preskočio Rikarda, pa i pored toga što mu je u Rikardo neko vreme disao za vratom, a u jednom trenutku čak na kratko izbio ispred Fetela, Nemac je ipak zadržao prvu poziciju.

Međutim, borba za treće mesto neprimetno se pretvorila u borbu za prvo. Ni Ferštapen na trećem mestu, ni Raikonen na četvrtom, nisu otišli na očekivanu promenu guma, posle koje bi se opet našli iza Fetela i Rikarda. Uz jedno stajanje manje, odvezli su trku do kraja, uštedevši dvadesetak sekundi. Dovoljno da glavni favoriti ne mogu da ih stignu.

Raikonen je stalno zaostajao samo nekoliko desetinki iza Ferštapena, ali ni jednom nije ozbiljno zapretio. Tu treba skinuti kapu mladom Holanđaninu. Veoma lako, dobio je duel sa Raikonenom.

Epilog

Ako objektivno sagledamo situaciju, Ferštapena je u poziciju da se bori za prvo mesto dovela pogrešna procena Ferarija, kada i, da li uopšte, menjati po treći put gume.

U prvom delu trke, kada su pneumatici menjani prvi i drugi put, ni u jednom trenutku nije se postavljalo pitanje ko je brži, odnosno nije bilo šanse da Ferštapen prođe Fetela, a ni svog kolegu Rikarda, kome je, treba i to reći, u poslednjem krugu eksplodirao pneumatik.

Tako je Mercedes izgubio bodove zbog „gluposti“, Ferari se takođe izglupirao, a mi, sticajem okolnosti, dobili najmlađeg osvajača Velike nagrade, Maksa Ferštapena.

Ljubi ga majka, a još više otac Jos Feštapen koji nikada nije osvojio ni jednu Veliku nagradu, iako se na podijum popeo dva puta, identično kao i njegov sin do ove trke.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *